Mеђународни језик Есперанто

У последње време међународни језик есперанто све чешће се налази у центру друштвеног интересовања нарочито у контексту права националних мањина и перспективи језичке и културне разноликости. На пример, у јулу 1996. године група независних стручњака на међународном симпозијуму у Прагу анализирала је садашњи положај есперанта и позвала на његово разматрање у расправама о језичким правима и језичкој политици. Прашки манифест садржи кратко објашњење циљева и принципа есперантског покрета уз посебно обраћање пажње на језичку демократију и и чување језичке разноврсности. Неколико политичких група и међународних невладиних организација припрема се да питање међунароног језика изнесе на разматзрање пред Уједињене нације и Европски парламент... У току 1998. године Светски савез есперантиста (UEA) организовао је у Женеви, под покровитељством Високог комесара за људска права Симпозијум о језику и правима човека. У вези са Европском годином језика расправа о Есперанту покренута је на многим међуанродним скуповима у Европи и наставила се током 2001. године. У новинским насловима о томе често се помињу и многе светски познате личности као заговорници употребе есперанта какав је добитник Нобелове награде за економију (1994 године) Рајнхард Зелтен, светска првакиња у шаху (1996 године) Жужа Полгар, Тивадар Сорош (отац познатог финансијера Џорџа Сороша) и многи други... Ево неких чињеница о садашњем стању есперанта и есперантског покрета. Порекло.– Основни уџбеник из кога је настао међународни језик есперанто је штампао 1887 године Лодовико Заменхоф у Варшави. Идеја о међународном планском језику, са циљем не да замени националне језике, већ да послужи као помоћни други језик за све људе, уопште није нова. Међутим, Заменхоф је био први који је схватио да такав језик може да се развија кроз заједничко међународно коришћење. Зато је Заменхоф предложио не завршен језик, већ основна граматичка правила, омањи речник и примере текстова, залажући се за даљи развој језика кроз његово коришћење. Есперанто је, благодарећи томе, данас израстао од пројекта у потпуни говорни и писани језик с богатим изражајним могућностима, а користи се у целом свету. Многе идеје Заменхофа прихватио је и творац модерне лингвистике у свету Фердинанд де Сосир (чији је брат Рене био активни есперантиста).

Структура и карактеристике.– Есперанто је и говорни и писани језик. Његова речничка основа се заснива на западноевропској лексици, јер су на заснивање његове синтаксе и морфологије веома јак утицај имали словенски језици. Непроменљивост есперантских морфема и неограничена могућност комбиновања наставака чини Есперанто унеколико сличним кинеском језику. Према унутрашњој структури језик има много заједничког са англутинативним изолованим језицима попут турског, јапанског и свахилија.

Развој.– У најранијој фази развитка језик се сатојао од око 1.000 корена, од којих је било могуће образовати између 10.000 и 12.000 речи. Данас, савремени речници есперанта садрже од 15 до 20 хиљада коренова, од којих могу да се формирају стотине хиљада речи. Језик наставља да се кроз међународне контакте и литературу даље развија: Академија Есперанта контролише актуелне правце тога развоја, а њена улога је да одабере најсрећнија решења за новоуведене речи. Временеом постаје све шире поље практичне примене језика у свим замисливим и незамисливим областима, а у томе и за постизање разних, чак и спорних, циљева. Језик је био и забрањиван у неким земљама, а његови корисници прогањани. Тако су га прогонили Стаљин, који је есперанто сматрао језиком космополита, и Хитлер, за кога је то био језик светског јеврејског покрета. (Заменхоф, творац језика је по националности Јевреј). Данас постоје хиљаде брачних парова којима је есперанто “кућни” језик.

Корисници.– У УЕА (Universala Esperanto-Asocio), чије чланство данас представља најактивнији део светског есперантског покрета и најмасовнију организацију есперантиста обухваћена су 62 национална савеза и хиљаде индивидуалних чланова из 120 земаља света. Тиражи издатих и продатих уџбеника, као и статистички подаци о локалним друштвима есперантиста дозвољавају нам да број људи који познају и користе овај језик процењујемо не на стотине хиљада, већ на милионе. Есперанто се не говори само у Европи, већ се број есперантиста рапидно расте у Кини, Јапану, Ирану, Бразилу, на Цејлону, у Тогоу, на Куби. Учење.– Способност за споразумевање на Есперанту стиче се веома брзо. Само месец дана после почетка учења могуће је користити есперанто у дописивању или за пут у иностранство. Посебно је експериментално и неформалним посматрањем потврђен позитиван утицај учења есперанта као првог или другог страног језика на учење других страних језика. Без обзира на његову педагошку оправданост и корисност, есперанто је ретко или никако увршћен у школске програме, већ се углавном учи самостално, односно кроз организоване курсеве. За учење есперанта постоје уџбеници и разни аутодидактички материјали на више од 100 језика, Недавно је отворен и сајт за наставнике есперанта (http://www.edukado.net) који даје много нових идеја за савремену наставу есперанта.

Званична признања.– Генерална конференција УНЕСКО је 1954. године је признала да су резултати постигнути кроз есперанто у међународном оквиру сагласни са циљевима и идеалима УНЕСКО, па су у складу са тим успостављени и званични односи UEA и УНЕСКО. Сарадња ове две организације траје, развија се и наставља. Током 1985. године УНЕСКО се обратио државама чланицама и међународним организацијама да подстичу увођење есперанта у школе и његово коришћење у међународним односима. УЕА је, такође, добила статус придруженог члана у Организацији Уједињених нација, УНИЦЕФ-у, Савету Европе, Организацији Америчких држава и у Међународној организацији за стандардизацију. Скупови и путовања (конгреси).– Сваке године стотине међународних скупова и сусрета организују се на есперанту без преводилаца. Највећи од тих скупова је Светски конгрес есперантиста, о чијем светском карактеру довољно говоре и места његовог одржавања: Сеул (1994), Темпере (1995), Праг (1996), Аделаида (1997), Монпеље (1998), Берлин (1999), Тел Авив (2000), Загреб (2001), Форталеза (2002), а одржаће се и у Гетеборгу у Шведској (2003), Пекингу у Кини (2004), Вилниусу у Литванији (2005). Осим светских конгреса редовно се организују и конгреси по континентима, државама, као и мноштво регионалних и покрајинских сусрета којима најчешће присуствује и велики број есперантиста из других земаља. Први симпозијум есперантиста арапских земаља одиграо се у Аману 2000. године, четврти свеамерички конгрес у Мексико Ситију 2001, свеазијски конгрес есперантиста одржан је у Сеулу 2002. године. Десетине хиљада људи користе есперанто за међусобно дописивање и путовања. "Pasporta Servo", служба омладинске секције UEA, прошле године имала је 1.200 чланова из 82 земље, који су спремни да есперантистима који путују пруже помоћ и бесплатно преноћиште. Универзитети и библиотеке.– Многи универзитети су у своје програме лингвистике укључили и есперантске курсеве, а неки предлажу и учење есперанта као основне студије. Истичемо посебно будипештански универзитет "Д. Етвеш" и познањски универзитет "А. Мицкијевић" у Пољској на којима се могу добити дипломе из есперантологије и интерлингвистике. Библиографски годишњак Америчког удружења за модерне језике региструје годишње више од 300 научних текстова о есперанту. У библиотеци Британског савеза есперантиста сакупљено је више од 20.000 књига на есперанту. Највећа збирка есперантске литературе налази се у Међународном музеју есперанта у Бечу (део националне библиотеке Аустрије), затим у библиотеци "Ходлер" у седишту UEA у Ротердаму, као и у јавној библиотеци немачког града Алена. Фонд бечке и аленске библиотеке може се прегледати преко интернета, а књиге се могу позајмљивати у складу са међународним правилима рада библиотека.

Професионални контакти и специјална интересовања.– Међу многобројним есперантским организацијама постоје удружења лекара, писаца, железничара, научних радника, музичара и многа друга. Они издају посебне новине и часописе, организују скупове и помажу ширење и богаћење професионалне лексике есперанта. Међународна академија наука Сан Марино и њени огранци у разним државама олакшавају међународну и мултидисциплинарну сарадњу на универзитетском нивоу. Оригинална и преведена издања појављују се редовно из астрономије, информатике, етимологије, медицине, хемије, права, филозофије и других области. Есперантсти се не удружују само по професијама, већ и по областима интересовања, па тако постоје есперантска удружења скаута, туриста, шахиста, слепих... Омладинска секција UEA – TEJO организује честе међународне скупове и издаје сопствену периодику. Будисти, шинтоисти, католици, квекери, протестанти, мармони, бахаани имају своје есперантске организације, а многе друштвене групе користе есперанто у својим активностима и међународним контактима.

Литература.– Литература на есперанту је призната од међународног ПЕН клуба, који је званично прихватио Есперанто ПЕН-центар на свом 60. конгресу (1993. године). Најпознатији савремени аутори који пишу на есперанту су: романописци Тревор Стил (Аустралија), Иштван Немере (Мађарска) и Споменка Штимец (Хрватска); песници Виљем Олд (Шкотска), Миахил Гишплинг (Русија-Израел) и Абел Монтагут (Каталонија); есејисти и преводиоци Пробал Дашгупта (Индија), Фернандо де Диего (Венецуела) и Курису Кеи (Јапан). Олд је за свој песнички опус био предложен за Нобелову награду из литературе 1999. и 2000. године. Преводи.– Од многобројних превода у последње време посебно истичемо Старац и море од Хемингвеја, Господар прстенова Толкина, Сто година самоће Маркеса, Мајстор и Маргарета Булгакова, Лимени добош Граса, Књига чудеса Марка Пола, Сан у црвеној кући Цао Сјуецина. На есперанту су, такође, издате и књиге за децу: Астерикс, Алиса, Вини-Пу, Тил Ојленшпигел, Пипи Дуга Чарапа, као и све књиге о Мумину светски познатог финског аутора Тове Јансона, затим књиге о Озу Л. Ф. Баума, и многе друге. Примећујемо да се издају и преводи са есперанта. На пример књига Тивадара Сороша Маскарада (познатији је његов отац финансијер Џорџ Сорош) написана је на есперанту (то је прича о преживљавању породице за време нацистичке окупације Будимпеште) изашла је у преводу на енглески, немачки, руски, мађарски и турски језик.

Позориште и биоскоп.– На есперанту су извођени позоришни комади разних аутора: Голдони, Јонеско, Шекспир (Краљ Лир се чуо на позорници Ханоја, у Вијетнаму, децембра 2001. године). Филмова на есперанту је знатно мање, али Чаплинов Велики диктатор је преведен (титлован) на есперанто. Дугометражни филмови су мање превођени. Поменимо посебно култни филм Лесли Стивенса Инкуб у коме су дијалози искључиво на есперанту.

Музика.– На есперанту се може слушати поп-музика, народне песме, рок, као и оперске арије. Неки популарни композитори и певачи, укључујући Елвиса Костела и Мајкла Џексона, објавили су песме на есперанту или су међународни језик користили у промотивним материјалима. Неке од песама са албума Есперанто издатог у Шпанији, 1996. године освојиле су висока места на шпанској листи најпопуларнијих.

Периодика.– На есперанту редовно излази више од сто разних часописа и листова, укључујући и друштвено-политички лист "Monato" (Белгија), орган UEA "Esperanto" и књижевни часопис "Fonto". Двонедељно излази часопис "Eventoj", који, као и многи други има и електронску верзију, а већина листова и часописа има и свој web-sajt. У осталу периодику спадају издања о медицини, науци, затим религиозни часописи, омладинска штампа, образовна периодика, разне литерарне ревије, као и специјална тематска издања. Радио и телевизија.– Радио-станице у Аустрији, Бразилу, Кини, Куби, Естонији, Мађарској, Италији и Пољској редовно емитују програм на есперанту. Редовну емисију на есперанту има и Радио-Ватикан. Неки програми се могу слушати преко интернета. Телевизијски канали у разним земљама емитују курсеве есперанта, а међу њима посебно истичемо курс у 16 делова "Mazi en Gondolando" по лиценци BBC-ија.

Интернет.– Интернет је најбрже растуће средство споразумевања есперантиста. Постоји неколико стотина дискусионих група на есперанту. Ове дискусионе групе, чатови, форуми, новости, баве се најразноврснијим темама од коришћења језика у породици до теорије релативитета. Број есперантских сајтова и личних презентација пење се на стотине хиљада. Веома су раширене такозване "собе за разговор" преко протокола ICQ, IRC I PalTalk. На мрежу есперантских сајтова може се ући и кроз виртуелну библиотеку есперантских књига: http://www.esperanto.net/veb, односно укуцавајући само реч "есперанто" у поље било кога електронског претраживача.

UEA.– UEA издаје књиге, часописе, годишњак (Jarlibro) са адресама есперантских организација и локалних представника UEA у свету. Ово издање са информацијама о објављеним књигама, дисковима, аудио и видео касетама, у каталогу УЕА нуди хиљаде књига на есперанту. Каталог је доступан и преко интернета (http://www.uea.org/katalogo). Каталог садржи информације о више од 3.500 књига које UEA има на располагању за купце широм света. UEA издаје на есперанту, енглеском и француском језику Есперанто документе, који искључиво садрже студије и извештаје о актуелној ситуацији у есперантском покрету, а који се могу набавити преко Centra Oficejo у Ротердаму.

За више информација о есперанту контактирајте UEA на адреси Universala Esperanto Asocio Nieuwe Binnenweg 176, NL-3015, BJ Rotterdam, Nederland тел +31-10-436-1044; fax 436-1751, преко интернета на е-маил адреси uea(cxe)inter.nl.net, преко ОУН на адреси 777 United Nations Plaza, New York, NY 10017, Usono (tel. (1-212-687-7041; факсом 949-4177, односно преко веб-сајта http://www.esperanto.net или http://uea.org